Jun/jul 2019. U prostorijama Centra za obrazovanje i kulturu „Božidarac” predavači udruženja „Izražajnost” održali su besplatan kurs javnog govora srednjoškolcima i studentima u saradnji sa „Kancelarijom za mlade” opštine Vračar.
Kurs su pohađali učenici Arhitektonsko tehničke škole, Tehničke škole GSP, studenti Fakulteta političkih nauka, Ekonomskog fakulteta, Fakulteta dramskih umetnosti, ali i budući pravnici, defektolozi, psiholozi, IT stručnjaci.
Prvo predavanje na temu „Umeće govorenja” održao je Slobodan Roksandić, diplomirani glumac i master komunikolog. Polaznici kursa slušali su o: pravilnoj dikciji i artikulaciji, tempu i ritmu govorenja, slikovitom izlaganju, „epidemiji poštapalica” i drugim elementima usmenog izlaganja.
Na narednoj radionici polaznici su od Marka Milovanovića, diplomiranog glumca, kroz mnoštvo slikovitih primera naučili zbog čega je u javnom nastupu važan govor tela i stil izlaganja. Uvežbavali su i tehnike disanja koje će im biti od velike pomoći prilikom suočavanja sa tremom pred svaki javni nastup.
Milan Bosiljčić, diplomirani glumac, uvežbavao je s polaznicima kako da osveste svoje pokrete, da „osvajaju” prostor kojim se kreću pred publikom kako bi njihova neverbalna komunikacija bila podjednako uspešna kao i verbalna.
Naročito je važno što su radionice udruženja interaktivnog tipa, predavači podstiču polaznike na dijalog, aktivno učešće u vežbama, bave se usavršavanjem javnog govora svakog polaznika ponaosob, pružeći mu mnoštvo korisnih sugestija. Podrazumevaju praktične vežbe, pa je na završnim radionicama nastavljeno u tom duhu. Slobodan Roksandić je, pomoću čuvenih stihova Jovana Jovanovića Zmaja, navodio učesnike kako da usavrše dikciju i na praktičan način usvoje pojmove: pauza, blok, martelato govor i dr. Podučavao ih je kako da dobre govorne navike dovedu na svesni nivo i primene ih u svakodnevnoj komunikaciji.
Tokom drugog dela svake od četiri radionice polaznici su imali prilike da primene naučeno, te su u kratkim usmenim izlaganjima na teme „Predstaviću vam jednu osobu”, „Predstaviću vam jedan grad”, kao i u improvizovanom novinarskom razgovoru na temu „Omladinski aktivizam” primenjivali sve elemente javnog govora koje su usvojili na radionicama. Polaznici su od predavača dobili korisne savete, ali su podsticani da i sami komentarišu i kritički pristupe izlaganjima svakog od polaznika. Na taj način uvežbavali su svoje buduće nastupe, od svakodnevnog govora do gostovanja u medijima. Osim toga, izrazili su vrlo zanimljive lične stavove povodom omladinskog aktivizma u Beogradu.
Prenosimo neke od njihovih odgovora o znanju koje su stekli na radionicama, ali i o društvenom životu u Beogradu, značaju bavljenja sportom, humanitarnim akcijama u Beogradu…
* Katarina Stanisavljević, student Fakulteta dramskih umetnosti
– Radionica mi je pomogla da izrazim i svoju neverbalnu komunikaciju, da oslobodim pokret, uvežbam artikulaciju.
– Mladi su se fokusirali na Fejsbuk, YouTube, tu pronalaze načine da plasiraju svoj sadržaj, da budu kreatori mini-programa kojima mogu da komuniciraju sa ostatkom sveta, ali, takođe, i da prime informacije o raznim događajima, možda čak i da usavrše svoje veštine gledajući određene video-klipove.
* Marija Ristić, diplomirani student Göteborgs universiteta
– Moja lična iskustva su veoma pozitivna. Imali smo i teoriju i praksu. Kurs mi je pomogao da bolje izrazim verbalnu i neverbalnu komunikaciju, da naučim bolje srpski jezik, izgovor, vokabular, pošto nisam odavde. Imala sam tremu, sada je sve to prirodnije. Radionice su važne i da bismo negovali srpski jezik.
– Što se tiče socijalnog života u Beogradu, upravo Kancelarija za mlade organizuje dosta seminara i turnira gde se ljudi druže.* Denis Kurtanović, student Visoke turističke škole
– Mislim da je sport bitan u današnjem društvu, socijalizujete se, ja imam dosta prijatelja koje sam upoznao baveći se sportom, a i brinete o svom telu. Takođe, u sportu pre svake sezone imamo preglede, EKG i slično, preventiva je bitna kada je zdravlje u pitanju. Kancelarija za mlade je poznata po tome što često organizuje termine u fudbalu, košarci, nedavno smo imali i humanitarnu akciju: omogućili smo lift u zgradi čoveku koji je nepokretan kako ne bi bio zatvoren u četiri zida.
– Na radionici sam naučio da je važno istaći ono što je bitno u rečenici, da ne budem monoton, da se lepo izrazim, kako da slikovitije opišem događaj koristeći ruke, telo. Predavači su jako interesantni ljudi, izuzetno duhoviti, znaju svkome da priđu na specifičan način, uz njih se izgubila trema i sve je išlo prirodnijim tokom.
* Viktor Ivanović, učenik srednje tehničke GSP škole, radnik u Mekdonaldsu
– U Beogradu sam doživeo mnogo lepih stvari, volontirao, organizovao humanitarne akcije, shvatio da uvek postoji neko kome je teže i kome je potrebna pomoć. Počeo sam sa centrom koji se bori protiv polno prenosivih bolesti. To je bila kao živa biblioteka gde su HIV pozitivni ljudi pričali kako se bore sa bolestima, kako nalaze partnere, a mi smo bili „bibliotekari” koji su upisivali priče i birali osobe sa kojima mogu da razgovaraju.
– U Beogradu sam pronašao i društvo po mojoj meri, sve predrasude o Beogradu sam srušio. Razmišljao sam i o odlasku studenata u inostranstvo radi posla: ako bi više mladih ostalo možda bi poboljšali stanje u državi, a svestan sam i da idu gde njihovu stručnost više cene.
– Radionice su mi pomogle i na poslu. Pre radionica sam pričao previše brzo, ljudi su odlazili, otkad sam naučio kako da bolje komuniciram, ljudi su videli ljubaznost, prijatniji su, a ranije su mislili da dosadno i brzo pričam. Radionica mi je pokazala i da improvizacija nije uvek rešenje.
