Говор наставника

Да ли вам је неко рекао да је сваки час један јавни наступ?
На факултету, рекло би се, учимо доста о томе како да будемо добри наставници – темељно проучавамо не само материју него и психологију и методику како бисмо добро усмерили своје ђаке ка стицању потребних знања и вештина. Међутим, оно чему нас на факултету не уче јесте како изаћи пред тридесеторо деце и одржати час. Зато, кад завршимо факултет, улазимо у школу питајући се:

• Како да превазиђем трему?
• Како да уђем и представим се ученицима?
• Како да ми глас не буде монотон?

Многи од нас се временом снађу, али многи и муку муче са тремом, монотоношћу и владањем атмосфером на часу.

Како можемо применити технике за успешан јавни наступ и побољшамо свој рад? Кренимо редом.

ТРЕМА

Истраживања показују да 75% људи има страх од јавног наступа. Уколико спадате у ову групу, добра вест је да се овај страх може умањити. Штавише, многи људи који на наступу делују неустрашиво, заправо имају трему, али су научили како да управљају њоме. Радите све што вам може помоћи да се осећате смирено и самопоуздано – полако и дубоко дишите, слушајте разгаљујућу музику, носите срећну амајлију и охрабрујте сами себе.

Страх од јавног наступа не нестаје, већ учимо како да управљамо њиме.

Да ли вам је неко рекао да делујете много сигурније док говорите него што се ви осећате? Други људи не могу да знају оно што ви осећате, већ само оно што чују и виде. Ма колико да вам глас трепери и говор тела вам одаје несигурност, то је и даље много мање него оно што осећате. Имајући то у виду, можете престати да стрепите да ће сви видети ваш страх, колико се плашите.

Наш страх се испољава у много мањој мери него што га ми осећамо.

Присуство и јачина треме зависе и од тога да ли ситуацију у којој се налазимо сматрамо јавним наступом за који треба посебно да се спремимо, да посебно говоримо и да се посебно понашамо или је сматрамо свакодневном животном ситуацијом. А јавног наступа у свакодневним животним ситуацијама има више него што бисмо претпоставили – на пример, када се представљамо људима на друштвеним окупљањима, разговарамо са породицом и учествујемо на групним састанцима и дискусијама.

На јавном наступу треба да говоримо исто као у свакодневним животним ситуацијама.

Колико вас нема трему док предаје, али се зато плаши ученичких питања? Шта да радимо уколико нас ученик пита нешто што не знамо и ми због свог незнања изгубимо њихово поштовање? Лоша вест је да ће нам се сигурно десити да нас ученик пита нешто што не знамо, али да од наше реакције зависи како ће ученик опажати наше незнање. Ако се збунимо и узнемиримо и осетимо несигурно зато што нешто не знамо, врло је вероватно да ће и ученици то сматрати нашом маном. Међутим, ако се поставимо као да је сасвим нормално и природно да нешто не знамо у тренутку, већ да нам је потребно време да пронађемо одговор, лако на то можемо навићи и ученике.

У реду је не знати апсолутно све у датом тренутку.

ГОВОР

Говор је једно од наших најважнијих оруђа, јер њиме преносимо велики део информација. Да би информација уопште дошла до наших ученика, важно је да говоримо довољно гласно и довољно јасно. Док гласноћа умногоме зависи од нашег говорног апарата и акустичких услова у учионици, јасноћу можемо унапређивати и увежбавати. Она је веома важна, зато што људски мозак улаже најмање напора да обради јасан говор, па када слушамо говорника који лепо прича, имамо више капацитета на располагању за само размишљање о датој теми. С друге стране, ако вам се у говору не разазнају јасно неки гласови или ако утишате или „поједете“ крај сваке говорне фразе, велика је вероватноћа да ученици неће чути каткад веома важну информацију.

Довољно отварајте уста кад говорите и увек говорите довољно гласно.

Осим саме чујности, важно је да наш глас не буде монотон како би ђацима било лако да перципирају оно што говоримо и како их својим говором не бисмо успављивали. Зато треба мењати ритам и темпо свог говора и одређене информације, у зависности од важности, изговарати брже или спорије. Храбрији се могу поигравати и висином и јачином гласа.

Играјте се гласом како бисте избегли монотонију.

Још једна појава која лоше утиче на перцепцију нашег говора јесу тзв. поштапалице. Уобичајене у свакодневном говору, нису пожељне у јавном говору, јер могу да привлаче пажњу и ометају, а некад чак могу бити и повод ученицима да нам лупају рецке и броје колико смо пута изговорили па, значи и сличне поштапалице, а сигурно не желимо да се они тиме баве на нашим часовима.

Говор треба очистити од поштапалица.

Да ли сте искусили још неки проблем у вези са јавним наступом? Пишите нам у коментарима, а наш стручни тим ће се потрудити да вам помогне у неком од наредних текстова.