Едукација деце и младих

Током живота постајемо конкуретнији уколико имамо и развијамо различите компетенције и квалификације. Једна од најважнијих социјалних вештина у 21. веку, примењива у свим областима живота јесте – излагачка писменост, способност да изразимо себе и своје идеје на сугестиван, уверљив начин, правилном употребом гласа, говора, невербалнекомуникације.

Управо из тог разлога, Удружење „Изражајност“ реализује пројекте који имају за циљ да млади освесте значај развијања културе говора за успех у животу, као и да науче како да се правилном употребом гласа и говора издвоје од просека и површности.

У склопу пројеката млади ће побољшати своје говорне навике.

У току процеса обуке учесници уче (радионице су изразито практичне и интерактивне):

• Како да ублаже и умање страх од наступа пред публиком,

• Како да говоре на артикулисан, разложан, динамичан начин,

• Како да владају својим говором тела и да га усклађују са речима,

• Како да оно што изговарају буде занимљиво и сликовито.

Научена знања примењива су у свим областима приватног и пословног живота појединца, укључујући и:

• Полагање испита на факултету или одговарање на часу у школи,

• Приликом разговора за посао,

• Током излагања и држања презентације,

• Приликом наступа у медијима,

• Приликом наступа у склопу нових технологија (влог, друштвене мреже, туторијали на јутјубу, вебинари…), итд.

Програм едукације представља збир сазнања из различите литературе, којој смо темељно приступили. У првом реду ту су и даље актуелни савети које су нам као прави залог оставили др Бранивој Ђорђевић, др Смиљка Васић, Бранислав Нушић, Дејл Карнеги. Савремени аутори дају нам низ корисних техника: Стивен Лукас, Џуди Епс, Брајан Трејси, Крис Андерсон, Милан Шипка, Жарко Требјешанин и многи други.

Млади спадају у категорију особа које непрекидно користе своје вокалне способности, њихов успех у школским и факултетским активностима зависи од начина на који ће употребљавати свој гласовни израз.

Стручњаци за јавни говор утврдили су да се говор најбоље и најлакше савлађује у периоду детињства, те му тада треба посветити посебну пажњу. Оно што се у говору усваја после периода детињства, мање је стабилно и аутоматизовано него оно што се учило и усвајало у детињству и у пред-адолесцентним годинама.