О богатству речи

Да ли киша само пада? Или ромиња, сипи, добује, пљушти?

Наш језик је милозвучан и разноврстан, као и сви светски језици. Постоји теза у лингвистици да су ”границе нашег језика уједно и границе нашег света”.

Помоћу ризнице речи, показујемо сопствену ширину и знање. Елоквенција и ерудиција су особине које су, надамо се, још увек на цени.

Током радионица док обучавамо људе како да изражајно презентују своје идеје, подсећамо их да је важно да шире обим речи које користе, јер ће тако деловати и стручније и елоквентније. То нарочито важи за предаваче и тренере свих врста. Уосталом, кад говорите на страном језику, зар се не осећате сигурније кад знате више речи и више синонима који истичу ону фину нијансу изговорене мисли?

Велики лингвиста, покојни Милорад Телебак, који је често учествовао у нашим радионицама, често је наводио пример „Киша пада“. Углавном ће људи рећи да киша пада, а како киша пада остаје да погледамо кроз прозор. Иако речима можемо тачно да опишемо како киша пада, обично ћемо чути само ту једноставну фразу – киша пада. Пада ли вам напамет како у речнику све киша пада? Сипи, ромиња, пљушти, добује, ритму там-тама кроз ноћ… И наравно лије као из кабла. Занимљива фраза.

Да видимо како тај израз звучи у неким другим језицима (извор: Политикин забавник):

It rains cats and dogs (У Енглеској очито пљуште мачке и пси)

Il pleut comme vache qui pisse (У Француској пљушти као кад крава пишки)

Det regner trollkjerringer (У Норвешкој падају женски тролови).

Видите ли колико је језик богат?

Нажалост, како се односимо према говору тако се односимо и према животу.

Све је записано у изреци:

За већину људи живот је као ружно време. Стану и чекају да прође.