Бесплатне радионице – Врачар
Дуго сам се борио са својим страхом од јавног наступа тако што сам измишљао изговоре да га избегнем. Међутим, када ме је група младих предузетника 1995. године замолила да им одржим презентацију, било ми је тешко да их одбијем. И тако сам се након неколико недеља непроспаваних ноћи – убрзаног срца и знојавих дланова – обрео на бини пред 400 својих колега. А онда је уследило сужење видног поља. Иако је било застрашујуће, ја сам се препустио том тренутку. Наставио сам да говорим, а вид ми се полако избистрио и опустио сам се. Када сам завршио, осећао сам се успешно и чак сам био у стању да останем још мало после предавања и проћаскам са публиком.
Двадесет година касније, иза себе имам на стотине јавних наступа. Још увек имам лептириће у стомаку али постало је неупоредиво лакше. То је добро зато што је квалитетан јавни наступ тесно повезан са успехом у каријери. Он вам омогућава да мотивишете људе и оставља утисак ауторитета. Упркос доказаним предностима, 74% људи се плаши да наступи пред публиком. Али ако је потребно да управљате послом и имате добру причу, време је да се суочите са страхом и прихватите моћ јавног наступа. А ево и како.
(Јун/јул 2019. године)
У просторијама Центра за образовање и културу „Божидарац” предавачи удружења „Изражајност” одржали су бесплатан курс јавног говора средњошколцима и студентима у сарадњи са „Канцеларијом за младе” општине Врачар.
Курс су похађали ученици Архитектонско техничке школе, Техничке школе ГСП, студенти Факултета политичких наука, Економског факултета, Факултета драмских уметности, али и будући правници, дефектолози, психолози, ИТ стручњаци.
Прво предавање на тему „Умеће говорења” одржао је Слободан Роксандић, дипломирани глумац и мастер комуниколог. Полазници курса слушали су о: правилној дикцији и артикулацији, темпу и ритму говорења, сликовитом излагању, „епидемији поштапалица” и другим елементима усменог излагања.
На наредној радионици полазници су од Марка Миловановића, дипломираног глумца, кроз мноштво сликовитих примера научили због чега је у јавном наступу важан говор тела и стил излагања. Увежбавали су и технике дисања које ће им бити од велике помоћи приликом суочавања са тремом пред сваки јавни наступ.
Милан Босиљчић, дипломирани глумац, увежбавао је с полазницима како да освесте своје покрете, да „освајају” простор којим се крећу пред публиком како би њихова невербална комуникација била подједнако успешна као и вербална.
Нарочито је важно што су радионице удружења интерактивног типа, предавачи подстичу полазнике на дијалог, активно учешће у вежбама, баве се усавршавањем јавног говора сваког полазника понаособ, пружећи му мноштво корисних сугестија. Подразумевају практичне вежбе, па је на завршним радионицама настављено у том духу. Слободан Роксандић је, помоћу чувених стихова Јована Јовановића Змаја, наводио учеснике како да усаврше дикцију и на практичан начин усвоје појмове: пауза, блок, мартелато говор и др. Подучавао их је како да добре говорне навике доведу на свесни ниво и примене их у свакодневној комуникацији.
Током другог дела сваке од четири радионице полазници су имали прилике да примене научено, те су у кратким усменим излагањима на теме „Представићу вам једну особу”, „Представићу вам један град”, као и у импровизованом новинарском разговору на тему „Омладински активизам” примењивали све елементе јавног говора које су усвојили на радионицама. Полазници су од предавача добили корисне савете, али су подстицани да и сами коментаришу и критички приступе излагањима сваког од полазника. На тај начин увежбавали су своје будуће наступе, од свакодневног говора до гостовања у медијима. Осим тога, изразили су врло занимљиве личне ставове поводом омладинског активизма у Београду.
Преносимо неке од њихових одговора о знању које су стекли на радионицама, али и о друштвеном животу у Београду, значају бављења спортом, хуманитарним акцијама у Београду…
Катарина Станисављевић, студент Факултета драмских уметности
- Радионица ми је помогла да изразим и своју невербалну комуникацију, да ослободим покрет, увежбам артикулацију.
- Млади су се фокусирали на Фејсбук, YоуТубе, ту проналазе начине да пласирају свој садржај, да буду креатори мини-програма којима могу да комуницирају са остатком света, али, такође, и да приме информације о разним догађајима, можда чак и да усаврше своје вештине гледајући одређене видео-клипове.
Марија Ристић, дипломирани студент Гöтеборгс университета
- Моја лична искуства су веома позитивна. Имали смо и теорију и праксу. Курс ми је помогао да боље изразим вербалну и невербалну комуникацију, да научим боље српски језик, изговор, вокабулар, пошто нисам одавде. Имала сам трему, сада је све то природније. Радионице су важне и да бисмо неговали српски језик.
- Што се тиче социјалног живота у Београду, управо Канцеларија за младе организује доста семинара и турнира где се људи друже.* Денис Куртановић, студент Високе туристичке школе
- Мислим да је спорт битан у данашњем друштву, социјализујете се, ја имам доста пријатеља које сам упознао бавећи се спортом, а и бринете о свом телу. Такође, у спорту пре сваке сезоне имамо прегледе, ЕКГ и слично, превентива је битна када је здравље у питању. Канцеларија за младе је позната по томе што често организује термине у фудбалу, кошарци, недавно смо имали и хуманитарну акцију: омогућили смо лифт у згради човеку који је непокретан како не би био затворен у четири зида.
- На радионици сам научио да је важно истаћи оно што је битно у реченици, да не будем монотон, да се лепо изразим, како да сликовитије опишем догађај користећи руке, тело. Предавачи су јако интересантни људи, изузетно духовити, знају свкоме да приђу на специфичан начин, уз њих се изгубила трема и све је ишло природнијим током.
Виктор Ивановић, ученик средње техничке ГСП школе, радник у Мекдоналдсу
- У Београду сам доживео много лепих ствари, волонтирао, организовао хуманитарне акције, схватио да увек постоји неко коме је теже и коме је потребна помоћ. Почео сам са центром који се бори против полно преносивих болести. То је била као жива библиотека где су ХИВ позитивни људи причали како се боре са болестима, како налазе партнере, а ми смо били „библиотекари” који су уписивали приче и бирали особе са којима могу да разговарају.
- У Београду сам пронашао и друштво по мојој мери, све предрасуде о Београду сам срушио. Размишљао сам и о одласку студената у иностранство ради посла: ако би више младих остало можда би побољшали стање у држави, а свестан сам и да иду где њихову стручност више цене.
- Радионице су ми помогле и на послу. Пре радионица сам причао превише брзо, људи су одлазили, откад сам научио како да боље комуницирам, људи су видели љубазност, пријатнији су, а раније су мислили да досадно и брзо причам. Радионица ми је показала и да импровизација није увек решење.





ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ
Аудио-видео водич кроз манастир Раковица
Караван културе говора Проговори да видим ко си у 2025. години