Да ли је страх од јавног наступа заиста јачи од страха од смрти?

Како савладати трему – питање на које многи желе одговор.

Трема је уобичајена појава и сасвим је природно да пред наступ осећамо страх. Говор пред публиком најчешће представља излазак из зоне удобности. Управо из тог разлога, чак и професионални говорници, после дугогодишњег искуства, имају трему. Право питање није како елиминисати трему, већ како се навићи на њу и како је контролисати. Како да те лептириће у стомаку наведемо да лете у формацији?

Стручњаци се слажу да је главно оружје у борби против треме – припрема. И то не било каква припрема, већ припрема која је темељна, вишеслојна. Да бисмо деловали сталожено, лежерно, самоуверено, што је одлика добрих говорника, дужни смо да увежбавамо свој наступ, да поседујемо велико знање из области коју излажемо.

Под један, треба да знамо бар седам пута више од онога што ћемо рећи. На тај начин чврсто стојимо иза изговорених речи, смањујемо могућност да нас нешто затекне. Дејл Карнеги, писац култних наслова на тему психологије успеха, предлаже да, приликом припреме, себи поставимо што више такозваних претпостављених питања. Уколико одговоримо на сва та питања, бићемо сигурни у себе, бићемо мирни. Такође, прецизно увежбајте неколико првих реченица, то ће вам дати потребну снагу.

Под два, поред садржаја, изузетно је битно осмислити начин излагања – темпо, ритам говора, технике истицања кључних порука, освестити говор тела.

И на крају, на ред долази њено величанство – проба. Пре наступа, на бази планираног нацрта излагања, треба направити генералну пробу, која ће нам јасније створити слику о томе колико смо заиста успешни. Било би најбоље кад бисмо генералну пробу снимили и затим погледали, јер ћемо на тај начин увидети грешке и простор за напредак, како бисмо на „премијери“, пред стварном публиком извели најбољу верзију свог излагања.

Услед појачане треме пред наступ, већина људи дише плитко, што умногоме отежава говорну интерпретацију. Научите да дишете дубоко, правите паузе у говору које ће имати за циљ да публика лакше прихвати преломне тачке вашег излагања. Истовремено ћете добити прилику да удахнете, да се оснажите неопходном количином ваздуха, што ће вам у значајној мери олакшати наставак говора. Не дозволите да током наступа дисање функционише мимо ваше воље. Преузмите ствар у своје руке!

Постоји још један важан појам у успешном суочавању са тремом – визуализација. Уочи наступа призовите у свест неку пријатну ситуацију из прошлости, нешто у чему се увек осећате пријатно. Будите конкретни и детаљни – ко је у вашем окружењу, какви су мириси, укуси, каква је температура. Мозак је врло моћан, учиниће да се аутоматски осећате боље, бар приближно онако како сте се осећали у замишљеним околностима. Још један користан савет – зажмурите и замислите позитиван исход свог наступа, све иде како треба, публика је одушевљена, добијате аплауз…

Као и у свему, и у борби против треме од огромне користи је пракса. Не избегавајте наступ пред публиком. Напротив, тражите повод да узмете реч у јавности. Искажите свој став на састанку у фирми, предложите нешто на родитељском састанку, испричајте виц у друштву на прослави годишњице матуре. Немојте се склањати у мишју рупу и понављати у себи „није то за мене, не могу ја то, ја то не могу“. Што више бежите од проблема, теже ћете га решити. Охрабрујућа вест је да су многи признати говорници, чувени пословни људи, политичари, водитељи, менаџери почели своју говорничку каријеру на несигуран, уплашен и неубедљив начин.

Колико би било лакше и лепше кад бисмо пред наступ уместо страха осећали усхићење да храбро, гласно и јасно пренесемо своје мисли и идеје и утичемо на друге својим говором?!