Пливамо у мору фраза и поштапалица

Оснивачи удружења Изражајност, Милан Босиљчић, Слободан Роксандић и Марко Миловановић,дали су интервју за лист Политика у ком су говорили о активностима удружења и семинарима, али и ставовима према језику.

Имате 45 минута да одржите предавање – а да не изгубите пажњу својих слушалаца, двадесет минута да одговорите на професорова питања – а да вам не врати индекс на пола одговарања, петнаест минута да одржите презентацију – а да не добијете млаки аплауз, пет минута да изложите свој пројекат– а да не добијете одговор: хвала зваћемо вас, три минута да дате изјаву на телевизији– а да не будете погрешно интерпретирани, један минут да објасните службенику на шалтеру шта вам треба – а да вас не пошаље у погрешну канцеларију. Добро познајете материју о којој говорите, па ипак, колена су вам клецнула.

Оно што вас је узнемирило јесте јавни говор и један сте од многих којима је ова тематика непознаница. Разлог за то је једноставан: нико вас томе није учио, ни у школи ни на факултету, уз ретке изузетке. Већини нико није објаснио чак ни да се то учи и вежба.

Управо то желе да промене Милан Босиљчић, Слободан Роксандић и Марко Миловановић, а од 2017, када су основали удружење „Изражајност”, предано раде на томе кроз бројне семинаре, радионице, предавања.

Сва тројица глумци из класе професора Небојше Дугалића, Роксандић се касније окренуо комуникологији из које је завршио мастер, а данас је на докторским студијама, обуке, семинаре и предавања из неправедно скрајнутих културе јавног говора и излагачке писмености организују пре свега у оквиру образовног система. Оне су, од самог почетка, системски препознате као важне.

Удружење „Изражајност” је тако започело са стручним трибинама и нешто касније стручним семинарима за просветне раднике, и трибине и семинари били су акредитовани код Министарства просвете, а на првом међународном вебинару прошле године имали су више од 12.000 просветних радника из Србије и Републике Српске. Уз подршку Министарства спољних послова РС и Министарства просвете и културе Републике Српске, своје пројекте проширили су и преко граница наше земље, па су организовали семинаре у 24 града у Србији и седам у Српској.

У 90 школа у Србији спровели су семинаре о култури јавног говора, а иза њих је и више од 50 пројеката усмерених на младе. Један од пројеката на који су поносни јесте и „Караван културе говора”, који је постао део националне кампање „Негујмо српски језик” Министарства културе. Од прошле године, уз подршку Министарства омладине и спорта, организовали су и семинаре намењене младима од 15 до 30 година у седам градова Србије. А у септембру, како за „Политику” каже Милан Босиљчић, спремају се да започну пилот-пројекат у три основне школе: ђацима ће културна јавног говора бити понуђена као секција у школи.

– Поражавајуће је што од богатства српског језика користимо скроман фонд речи, а уз то млади преко мере убацују у свој говор англицизме, жаргонизме, а сада и скраћенице које користе у међусобном дописивању на друштвеним мрежама. Покушавамо да им скренемо пажњу на то, да обогате свој речник, али да обрате пажњу и на дикцију, динамику говора, његов ритам, садржајност и изражајност – каже Босиљчић.

Поделио је с нама и своје искуство: радио је и на сопственој култури јавног говора и, каже, намерно оставио своје старе интервјуе на „Јутјубу” као показни пример како се ослободио поштапалица које је, као и многи, несвесно користио. Згрожен је, додаје, кад чује како говоре неки млади глумци: како говоре у интервјуу, тако никад не би говорили на сцени, свакако никад не би 200 пута у 20 минута изговорили поштапалицу, осим ако то улога изричито не захтева.

Патимо од епидемије монотоније у говору, надовезује се на његове речи Слободан Роксандић. Из његовог десетогодишњег искуства подучавања у култури јавног говора закључује да, у ствари, нема много оних који могу да одрже добар говор.

– Мали број људи уме на свесном нивоу да вербално презентује оно што жели, мали број њих уме да буде у томе динамичан, да препозна у садржају кључне речи и реченице, места која би требало изговорити мало спорије, где би требало променити ритам говора. Поштапалице су константна бољка, као и трема које зна да мучи и јавне личности, а не само оне који имају мало искуства с јавним наступима. За трему немам готово решење, постоје добре технике које могу да се примене, психолошке, глумачке, комуниколошке, вежбе дисања. Али, свако мора сам да ради на својој треми, да се посвети томе да се избори с њом. Свакако је важна и добра припрема, да овладамо садржајем, али и начином излагања који често занемарујемо. Укратко: бавите се својим говором, разговетношћу, динамиком, невербалном комуникацијом – истиче Роксандић.

За разлику од неких других времена када су поједине медијске куће биле, како их Роксандић назива, „живи” уџбеници културе јавног говора, а бардови глумишта песма за уши и док причају о најобичнијим стварима, данас је ретко наћи некога ко би могао бити узор младима у јавном говору.

– Чини се донкихотовском борба против говора њихових узора, јутјубера и инфлуенсера чији речник обилује псовкама и уличним сленгом. Због тога је важно да млади у школи могу да науче о важности јавног говора, али су од велике помоћи ту и родитељи. Терајте своју децу да вам на питање: како је било данас у школи, одговоре више од једне простопроширене реченице, да вам опишу, образложе оно што су доживели. Чиме год да се сутра буду бавили, говорна култура ће им и те како користити – напомиње Роксандић.

Проговори да бих те разумео

Удружење „Изражајност” објавило је и књигу „Проговори да видим ко си”, која је, како каже Босиљчић, прво наставно средство о култури говора код нас и акредитована је као наставно средство код министарстава просвете Србије и Републике Српске од трећег разреда основне школе до краја средње школе. Свака лекција у књизи има свој кјуар код преко којег се предавања могу скинути на мобилни телефон и одслушати после чега следе задаци и говорне вежбе. Ученик, затим, сними своју вежбу и шаље је стручном тиму удружења које му такође преко аудио-снимка шаље коментаре, сугестије и смернице како да усаврши свој говор. На имејл стручног тима до сада је стигло више од 500 аудио-снимака корисника приручника.