Колико је хумор користан у јавном наступу
Виц је као сан
Већина људи воли да слуша вицеве. Те духовите кратке приче о измишљеним догађајима или шаљива надовезивања на одређену причу – измамљују смех. Као што је познато, осим што изазива осећања пријатности и среће, смех је и благотворан. Извесно је да је виц облик хумористичког штива – односно говора – који у друштву оставља јак утисак.
Истини за вољу, уколико су вицеви „масни”, или је подсмех упућен одређеном народу, или пак нечијој телесној мани, онда поменути имају право и да се наљуте. У сваком случају, постоје људи који умеју уверљиво и вешто да причају вицеве тако да прича буде заиста смешна. У таквим приликама, они показују завидну глумачку обдареност потребну да би виц изазвао смех.
У античка времена, на гозбама су се готово обавезно појављивали људи који су привлачили пажњу тако што су били духовитији и гласнији од осталих. Забављали су званице препричавајући вицеве. У својим делима помиње их најпознатији римски комедиограф Плаут (250–184. пре н. е), називајући их „паразитима”: они су непозвани одлазили на свечаности врло гладни, али с књижицама у рукама. У тим књижицама били су забележени најсмешнији вицеви. Због чега су они читали вицеве? Да би од силине смеха присутни заборавили на прождрљивост незваних гостију.
Једном од најстаријих сачуваних збирки вицева свих времена сматра се старогрчки „Пхилогелос” (што на грчком значи „љубитељ смеха”) из 4. века. Садржи 256 причица које су написали непознати писци, можда и неки од незваних посетилаца гозби.
Зашто су Грци бележили вицеве? Из једноставног разлога што их људи брзо забораве, иако привлаче пажњу и изазивају смех. Заиста, вицеве тешко памтимо, иако се одушевљавамо кад их чујемо. Због тога их је проучавао и Сигмунд Фројд, отац психоанализе. Веровао је да између снова и вицева мора да постоји нека сличност, будући да и снове, баш као и вицеве, човек лако заборави. Можда зато што је њихов корен у несвесном? Упркос тој вези, Фројд је сматрао да се вицеви и снови суштински разликују. Јер, виц се препричава да би био схваћен, док сан често остаје неразумљив, чак и за оног који га је одсањао.
(Преузето из Политикиног забавника, број 3016, аутор текста: М. Огњановић)
Када је примерено испричати виц?
Пре 7-8 година сам био у обиласку Париза. Тај град као и многи има толико тога да понуди да не бих ређао шта сам све обишао. Најјачи утисак, који има везе и са јавним наступом је гробље Пèре-Лацхаисе. Доста познатих личности које су оставиле траг у људској цивилизацији су сахрањени на том гробљу: Молијер, драмски писац и глумац, Лафонтен, баснописац, Марија Калас, оперска певачица, Сара Бернар, глумица, Оскар Вајлд, књижевник, Ежен Делакроа, сликар, Едит Пијаф, певачица, Ив Монтан, глумац, Џим Морисон, песник и певач…
У једном тренутку магнетски ме је привукао један водич који је врло надахнуто рецитовао неку песму на француском језику. Иако не разумем ни реч француског, био сам омађијан и кренуо сам за групом коју је водио. Нарочито ме је запањило што он коментарише преминуле кроз шалу, све време је публика са смешком, а понекад је грохотним смехом испратила излагање.
Сигурно мислите да није баш примерено износити вицеве на гробљу, посебно не о преминулима. Тако је, али око гробова ових чувених људи нема ожалошћених, већ само љубитеља уметности.
Бертранд Беyерн себе назива некрозофом, а мени је остао у сећању и врло често наводим као пример како може духовита досетка да се пласира, чак и на гробљу. Само је питање мере и харизме оног који износи виц.
Иако многи омаловажавају комедију као жанр, а комичаре као уметнике нижег реда, уверавам вас да је један од најкомплексијих глумачких задатака насмејати некога.
Саветујем полазнике наших курсева да изађу из клишеа, да се уздигну из масе просечних говорника и скрену пажњу на себе. Наравно, не мислим да треба у сред неког озбиљног пословног састанка испричати лош виц, али ако постоји могућност да се стручно излагање прилагоди општој популацији која није стручна, пожељно је приказати производ, идеју, пројекат на што више начина, а зашто не и кроз виц?
Слободан Роксандић
ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ
Аудио-видео водич кроз манастир Раковица
Караван културе говора Проговори да видим ко си у 2025. години