Како наћи меру у употреби страних речи и израза у српском?

Нисмо мишљења да би требало све преводити. Но исто тако нисмо мишљења да треба потпуно потиснути лепоту и обиље српског речника.

Наслов данашњег мејла јесте назив многих рекламних кампања у Србији – Бек ту скул акција, Бек ту скул је кул, Бек ту скул аутфит… Што нас приморава да се запитамо шта недостаје изразу Повратак у школу…

Током 10 година обучавања људи за лепо и успешно говорење, приметили смо да медији имају велики утицај на наше говорне навике. Врло је важно шта чујете на телевизији и интернету. Медији вам шаљу поруку о прихватљивом говору.

Из тог разлога, сматрамо да је врло битно гостовање Слободана Роксандића на телевизији РТС, на медију који има широк домет, и што говори баш на ову тему.

Ко су хејтери, шта је кринџ, бзвз, лол… И шта наставници могу да ураде по том питању, сазнајте у прилогу РТС-а.

Иако су жаргонизми својствени различитим групама, најуочљивији су код тинејџера и студената. Ексцентричност и одступање од правила које жаргон подразумева блиски су сензибилитету младих који у говору користе и велики број англицизама.

„Језик је жива ствар и сасвим је природно и логично да језик тражи начине и канале да именује оно што живимо. Некад је то био селфи, данас су то појмови у вези са короном и то је сасвим нормално. Сада је једна од најчешћих речи локдаун, и ту долазимо до тога да видимо како да српски језик заштитимо. То јесте тема врло широка и на коју треба да дамо сви одговоре, и филолози и лингвисти и комуниколози – како да, у тој најезди нових појмова, сачувамо српски језик и прилагодимо то духу нашег језика“, рекао је комуниколог Слободан Роксандић.

Разговор Слободана Роксандића са Иванком Ристовски

Роксандић каже да данас постоје занимања која су била незамислива пре 10 до 15 година. Исто тако ће за 10 до 15 година бити нових речи, јер ће језик и тада тражити моделе за описивање онога што се живи.

Додаје да је данас све приметнија употреба скраћеница.

„У удружењу Изражајност, радимо са децом и младима, ту је више хиљада деце прошло кроз наше образовне радионице, и тачно се види да они немају довољно речитости, и да се та друштвена мрежа одражава. Те скраћенице – бзвз, нзм, нмп (немам појма), идк (не знам) … комбиновано је све и свашта, и то прави проблем јер ће тај млади човек на разговору за посао морати усмено да се изрази, држаће презентацију у фирми, а неће знати како то да ради“, упозорава Роксандић.

Додаје да је ниво пажње младих такође низак.

Аутор књиге Проговори да видим ко си апелује на медије, родитеље учитеље и наставнике, који су узор деци, да са младима више разговарају и да им дају задатке и вежбе, мада додаје да у школама има добрих назнака, и да се тема језика пласира и кроз слободне активности.

„Треба да пронађемо нове механизме како да направимо баланс, и да их подсетимо да је српски језик милозвучан, диван, да га уче, да га не заборављају, и да не дозволе да га енглески потпуно преузме, и да их обавестимо да ће њихов успех зависити од тога како се изражавају“, рекао је Роксандић и напоменуо да је важно и читати, јер, тврди – нема културе говора без културе читања, у чему и телефон може бити користан, што је друга страна медаље.

(Прилог припремила Јелена Милић. Извор https://www.rts.rs/magazin/zanimljivosti/4582333/korona-jezik-zargoni-uticaj-skolstvo-govor-deca.html)