Pravo pitanje nije kako eliminisati tremu, već kako se navići na nju i kako je staviti pod kontrolu. Kako da te leptiriće u stomaku navedemo da lete u formaciji?

Dobra priprema podići će vaše samopouzdanje. Umesto da iščekujete nastup misleći: „Jao, samo da se već jednom završi“, temeljna priprema može vas navesti na potpuno drugu stranu: „Jedva čekam da izađem i kažem šta imam“.

Postoji jedan važan pojam u uspešnom suočavanju sa tremom – vizualizacija. Uoči nastupa prizovite u svest neku prijatnu situaciju iz prošlosti, nešto u čemu se uvek osećate prijatno. Budite konkretni i detaljni – ko je u vašem okruženju, kakvi su mirisi, ukusi, kakva je temperatura. Mozak je vrlo moćan, učiniće da se automatski osećate bolje, bar približno onako kako ste se osećali u zamišljenim okolnostima. Još jedan koristan savet – zažmurite i zamislite pozitivan ishod svog nastupa, sve ide kako treba, publika je oduševljena, dobijate aplauz…

Samoohrabrivanje. Znate li ko je Ruška Jakić? Televizijska voditeljka koja je ostala čuvena po rečenici: „Dobro jutro, lepotice!“ koju je svakog jutra govorila sebi u ogledalo. Stručnjaci za javni nastup su složni u oceni da trema ima veze sa manjkom samopouzdanja. A manjak samopouzdanja nedvosmisleno ima veze sa nedostatkom samoohrabrivanja. Šta nam je činiti? Pred nastup možemo pogledati sebe u ogledalo i ohrabriti se. Reći – ti to možeš, biće dobro. Možemo se i „tarzanski“ udariti koji put u grudi, da prostruji krv. Ili, kao što bi rekla Ejmi Kadi, autorka knjige „Prisutnost“, možemo s vremena na vreme zauzimati neku moćnu pozu (na primer podizati ruke u vis u znak pobede) i na taj način prizivati u organizam dobru i moćnu energiju.

Tehnički savet, imajte prilikom nastupa kod sebe vodu. Grlo će se pojačano sušiti, voda je spas.

Da biste ublažili tremu, što češće govorite u javnosti. Zvuči logično, zar ne? Nemojte izbegavati izlazak pred publiku. Praksa će vas ojačati. Na početku nećete biti briljantni, ali vremenom ćete postati spretniji i opušteniji. Ako priroda vašeg posla nalaže javno govorenje, odlično! Ako ne, provocirajte povod da svi gledaju samo u vas, to će vas osnažiti. Godišnjica firme, ja želim da se obratim, roditeljski sastanak, ja želim da se obratim. Prvi put u nepoznatom društvu – „Ljudi, što sam čuo dobar vic…“

Nemojte se sklanjati u mišju rupu i ponavljati u sebi „nije to za mene, ne mogu ja to, ja to ne mogu“. Što više bežite od problema, teže ćete ga rešiti. Ohrabrujuća vest je da su mnogi priznati govornici, čuveni poslovni ljudi, političari, voditelji, menadžeri počeli svoju govorničku karijeru na nesiguran, uplašen i neubedljiv način.

Primer iz prakse: Na kursu javnog nastupa pri Institutu Main Point, koji je u prethodnih pet godina pohađalo skoro 1000 predstavnika različitih profesija, bila je i jedna gospođa, prodajni menadžer u jednoj inostranoj kompaniji iz IT sekotra. Svaki put kada bi držala prezentaciju pred nadređenima, nju bi obuzimao strah od autoriteta. Kako je ona sebi pomogla? Zamišljala je pred nastup svoje šefove u smešnim situacijama (na wc šolji, u smešnoj odeći i sl) i na taj način obezvređivala predimenzionirani značaj koji im je pridavala. Rezultat toga je bio znatno umanjeni osećaj treme.